free poker money

Srđan M. Jovanović – Kraj E-novina

koza1Pseudomedijska E-papazjanija, „E-novine“, obradovala je nedavno objavom da prestaje da radi <1>. Nisu mogli da se izvuku iz „sudskog vrtloga“, kako je obznanio Petar Luković, ni dve godine pošto je napustio um i razum i prešao u „drugi tabor“ zbog nešto malo novca. Pretpostavljamo da se Luković ponadao da će biti počašćen nešto više (ili makar nešto duže), no čista irelevantnost ovog portala se pokazala presudnom. Kad su tu Informer i Studio B, šta će bilo kome opskurne E-novine? Čitajte dalje »

Srđan M. Jovanović – Desnica na prodaju

Iz moje kancelarije na azijskoj strani Istanbula pruža se širok pogled ka Bosforu. Malo je nedostajalo i da lično vidim agresivnog ruskog prodajatobdžiju koji je cevi svojega oružja uperio u Istanbul – pa između ostalih, i u mene – dok je Rusija nanovo pravila još jednu penilnu demonstraciju sile, ovoga puta u Bosforu. Prateći, međutim, bednu adolescentsku igru Erdogana i Putina – desničara koji današnju novu desnicu praktično definišu – pogled mi je ovih dana pao i na drugu stranu, na monitor neprekidno uključenog kompjutera, taj drugi pogled na svet, pored jednog širokog prozora. Vest da je jedan Dverjanin, Aleksandar Lipkovski, izabran za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, vratila me je na momenat na desničarsku realnost “države” Srbije. Čitajte dalje »

Nenad Stevanović – Punoletstvo sa 16 godina?

Već neko vreme u nekim ekonomski bolje razvijenim zemljama traje debata o tome da li treba dozvoliti osobama sa navršenih 16 godina da detecovekglasaju, stupaju u brak, pristupaju vojsci, voze, rade, plaćaju porez i sve drugo što je u okviru prava i obaveza punoletnih osoba. U nekim zemljama je nešto od ovoga već dozvoljeno, pa je pokrenuta kampanja da se 16 godina uzme za novu granicu stupanja u odraslo doba. Pitanje je koliko je to opravdano i da li to treba dozvoliti.

Odmah da kažem, moj odgovor baziran na dosadašnjem stručnom i ličnom iskustvu je jasno i nedvosmisleno – NE.

Mišljenje koje delim sa velikim brojem kolega je da se granica punoletnosti mora podići na minimum 21 godinu, a optimalno na 25. Neke stvari bi mogle da budu dostupne sa 16 (npr. lična karta, neki vidovi preduzetništva, javnog angažovanja itd.), neke sa 18 (npr. brak, zapošljavanje), a neke tek sa 21 i više godina (vožnja, vojska, glasanje). Čitajte dalje »

Srđan M. Jovanović – Internet borci

FBDislikeOlja Bećković je nedavno, na tribini „Sloboda govora tokom 25 godina višestranačja u Srbiji“, pomenula i „uticajne tviteraše“ u Srbiji, kako javlja Blic.[1] Čitajte dalje »

Mr Željko Pavićević – Nakaradni parlamentarizam (2)

 

Skupstina-Srbije-foto-SrbijaNet.rs_

Svaka vlast u Srbiji nakon petooktobarskih promena bila je koalicionog karaktera. Još od uvođenja višestranačkog sistema, vlade Srbije su bile rezultat velikih i labilnih koalicija. Posledično, ovakve vlade su bile slabe i zavisile od interesa i ucenjivačke moći stranaka unutar koalicije. Ipak, stiče se utisak da ovo ne važi za vladu aktuelnog premijera. Iako je i ona koalicionog karaktera njena “koaliciona širina” je ogromna, a želja za participiranjem u njenom radu je veća od stvarne potrebe. Do ovoga se nije došlo preko noći i nije za to zaslužan Vučić. Čitajte dalje »

Mr Željko Pavićević – Nakaradni parlamentarizam

skupstina640U savremenim političkim sistemima, parlament (ili skupština) je zakonodavni ali i centralni organ sistema vlasti, iz koga izviru još izvršni organi (vlada) i sudski. To se ne bi moglo reći za parlament Srbije, s obzirom na to da je njegova uloga u godinama tranzicije, a i u komunističkoj tradiciji pre toga, bila svedena na instituciju za izglasavanje zakona koje predlaže vlada. Posledično, parlament predstavlja više „službu vlade“, nego njen kontrolni organ. Ovakav trend se nastavlja i dolaskom na vlast Srpske napredne stranke.

Obično su vlade vrlo agilne u periodu tranzicije i integracije, pa je po prirodi stvari uvek prisutan privid dominacija izvršne vlasti nad zakonodavnom. Ovo svakako utiče na nerazumevanja stvarnog položaja parlamenta u sistemu vlasti. Još se nije desilo u novijoj parlametarnoj istoriji zemlje da skupština ne usvoji predlog vlade – što je moguće i dešava se (ne baš često) u parlamentima drugih zemalja. Čitajte dalje »

Dr Aris Movsesijan – Greh nečinjenja razjeda društvo

arisSloboda medija je u Srbiji definitivno ugrožena. Razlozi za to su razni, ali se o tome ne piše previše, jer nema mnogo mesta gde bi se o tom fenomenu pisalo. Takav glas bi se mogao očekivati od intelektualaca, sve manje vidljivih i sve tiših. Jasno je da njihova nezavisnost od politike i individualnost jeste esencijalna potreba, da dok zavaljeni u svoje “fotelje savršenosti” pokušavaju da objasne svet oko sebe. Ostaje pitanje, da li se ta fotelja nalazi negde na Olimpu ili možda samo u senci nekog drveta? Čitajte dalje »

Veran Stančetić: Dok lađa ne udari u dno

prenos, dnevni list Danas

“Juče je ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da Srbija ima skupu administraciju i da usvajanjem zakona o određivanju maksimalnog 123broja zaposlenih u administraciji prvi put uvodimo kontrolu zaposlenih u državnoj upravi, a što je najvažnije, ukinućemo nepotrebna i izmišljena radna mesta.”(Danas, oktobar 2009).

“Ministarka Udovički najavila je juče da će prva otpuštanja u javnom sektoru početi već od septembra. U prvoj fazi, radi konsolidacije finansija, neophodno je da se državna uprava smanji za 9.000 zaposlenih, a da bi do kraja godine u javnom sektoru trebalo da bude 20.000 ljudi manje.” (jun 2015, takođe list Danas) Čitajte dalje »

Veran Stančetić: Večita jagma za kasom

Prenos, dnevni list Danas

budzetU društvu koje je usled dužeg perioda neprosvećenosti i siromaštva, velikih ambicija i sklonosti da se posao otaljava, kad može izbegava, vremenom dolazi do potpune vrednosne i moralne dezorijentacije. Kod pojedinaca se ova dezorijentacija manifestuje u želji i težnji za komfornim životom i luksuzom, uz težnju da što manje rade.

Međutim, problem je u tome što je u loše organizovanim društvima i državama ova (inače negativna) tendencija ostvariva. Ostvariva je jer ma koliko u nekom društvu vladala osrednjost i pad moralnih vrednosti, uvek ima onih koji ne pripadaju toj grupi i koji uprkos iskušenjima ostaju na uskoj, ali ispravnoj stazi. Oni su ti koji stvaraju novu vrednost, koji održavaju ceo sistem u kakvom-takvom održivom stanju. I od njih se kroz redistributivnu ulogu države uzima dobar deo te vrednosti, koji se sliva u javne budžete i iz kojih se održava rasklimatani sistem. Čitajte dalje »

Psihološki profil intelektualca u Srbiji

hijerarhijaJoš početkom devedesetih u vreme uzdizanja jednog novog režima i u vremenu kada su mnoge vrednosti prethodno postojećeg društvenog sistema uništene, ljudi su se pitali šta je sa intelektualcima, a posebno profesorima univerziteta? Gde su oni i zašto ne podignu glas protiv novonastalog stanja? Očekivalo se da su intelektualci ljudi oštrog i nezavisnog uma, ličnosti sa integritetom, koji uviđaju postojanje društvenih problema i imaju dovoljno hrabrosti da ta svoja razmišljanja izlože. Međutim, tih ljudi je bilo jako malo. Oni koji su se usudili da podignu svoj glas, bivali su proganjani i na njih je vršen veliki pritisak da se utišaju. Čitajte dalje »